"Cekaj!", rekla je zgrabivsi me za rukav...,
"Ne oprastaj se od mene.."
"Ne znam.."
U okretu dobacujem jedno "Cao",
odlazim ne okrenuvsi se vise..
--
Uvek cu te voleti Mrvice..
Da li znas koliko je volje i zelje potrebno da bi bio sa nekim..?
Ako odem bio bih isti kao i ostali cije su duse samo male, ako ostanem ta proganjace me misao uzasna
[kako mozes posle svega..
Izlazim napolje, na sastanak neki (na kom su me napusili lenji tvorovi). Hladan vazduh mi cepa nozdrve. Brzo stizem na mesto, malo prosetam da ubijem vreme, opet nije mogla da ide.
Nalazimo se kasnije, ja bezvoljan, ne govorimo bas mnogo. Festival, mislio da ce me oraspoloziti.. Pribija se uz mene.. Ista prica, isto sranje u mojoj glavi.
I necu vise da te cekam, zajebi~!
Rastajemo se ne bas tako slavno
Zadubljen u mob čvakam po njemu. Pišem joj poruku. Treba da se nađemo.
- Šta je, ne dolazi?
Progovora nečiji glas.
Podižem pogled i pogledom obuhvatam ženu tamnije, duže kose, obučena u laganu haljinu plave boje, primerne za letnje doba godine. Pored nje druga žena, nekakva već.
Obe srednjih godina, izgledom prosečne, sede na braniku plavog kamiona koji više nije u stanju da se pokrene, a više podseća na rekvizit koji, možda, ni vatrogasci ne bi koristili.- Ma, ne. Samo ne možemo da se nađemo.
Pokušavam ja da se izvučem, pomalo neubedljivo.
- Ali to nije ona prava.
Podižem pogled.
- A koja je prava?
- Ona je mnogo niža od tebe.
- One su meni sve niske.
Odgovaram, pokušavajući da delujem nezainteresovano.
- Ona je niska devojka i ima prirodno talasastu kosu...
Pri tome pokazujući rukom talase od glave ka ramenima.
- ..braon boje. Ne baš braon, onako malo crvenkaste.
Počinjem da gledam, onako, malo sa negodovanjem. Više ništa ne primećujem oko sebe. Jel ovo ili šta!?
- I mlađa je od tebe tri godine.
- Ma nemam ja veze sa time..
Verujem da se tada već mogla pročitati zaćuđenost sa mog lica.
- Ti si više vezan za majku, ne za oca. Sa ocem nemaš ništa što vas vezuje. Poštuješ ga kao oca, ali nemate ništa zajedničko. Više si vezan za majku.
Ustaju i odlaze, ostavljajući me onako, svog u zaćuđenog..
Iz tog nekog stanja trže me pisak poruke: "Dolazim kad.."
25. august 2006, BBF