Got to keep the loonies on the path..

Cilj Nove Godine, nije da imamo novu godinu, već nove ciljeve.

There is only one person who can help you..

-- I

Da li nekada, uhvatiš sebe kako uživaš u zvucima koraka koje drhtavo škripe svakim tragom stopala koje ostavljaš na oblaku pahuljica što viju sa neba naše misli ututkane u kristale..

Tada širiš ruke pogleda upitnog uprtog u nebesku tminu samo da bi shvatila da pogled ne dopire do punog meseca..

Ostaje samo tišina koje šapuću pahuljice i nebo prepuna belina..

ponekad pomislim da ne mogu
da nastavim dalje sa tobom

kao otrov i lek u isto vreme

pitam se i sta trazis sa mnom
kad mi je u glavi sranje 

..i naposljetku kada odu i oni što ih je šaka,
ostaće prigušena svetlost..
zaboravljena ruža još uvek vlažna od rose..
i ta misao koja me i dalje podseća da sam živ..

pre nekoliko dana 

Daj mi tvoje snove
Makar na tren
Da se obavijem njima
Poput mekane svile

Daj mi da protčim
Tvojim poljem želja
Uzdignem leptiriće
Sa cvetova da te
zagolicaju po telu

Daj mi tvoje ruke da ih milujem
Daj mi tvoje telo da se ugrejem
Ali mi ne daj srce

My place, priguseno svetlo, zvuci Ray-a bacaju nas u prošlost ..

"Imam dve karte za SKC za četvrtak.", šapnula je.

Kasnije je nacrtala srce,
Mojom rukom na svojim grudima,
Dok smo se netremice gledali..
ja sam se pitao: "Šta je sad?"

Treba mi da idem negde daleko,
Daleko od očiju, od pogleda,
Negde gde je svet tako mali i jednostavan,
Nimalo uticajan.

Ne plačem, a suze naviru.
I gde su svi,
Ti lažljivi prijatelji?
I gde si ti?

Niko nije ni za koga,
Niti ima zračka čistoga.

Igrate i zabavljete se,
Hranite se mojim životom,
Pijete moju krv.

Ne!
Ne želim više da vas slušam,
Izađite iz mene,
Ostavite moj mir,
Moju slobodu..

Koliko još?
Koliko još mučenja?
Koliko iskušenja?
Crnih misli..?

Okanite se!
Okanite se, mene..

možda ne znaš,
možda nemam hrabrosti da ti kažem,
ili se plašim to da pokažem,
ali tako mi nedostaješ..

i svakim ćeš trenutkom,
koji nam izmakne
sve više i više..

Ja nisam više odavde,
Ja nisam nigde..