Daj mi tvoje snove
Makar na tren
Da se obavijem njima
Poput mekane svile
Daj mi da protčim
Tvojim poljem želja
Uzdignem leptiriće
Sa cvetova da te
zagolicaju po telu
Daj mi tvoje ruke da ih milujem
Daj mi tvoje telo da se ugrejem
Ali mi ne daj srce
Zadubljen u mob čvakam po njemu. Pišem joj poruku. Treba da se nađemo.
- Šta je, ne dolazi?
Progovora nečiji glas.
Podižem pogled i pogledom obuhvatam ženu tamnije, duže kose, obučena u laganu haljinu plave boje, primerne za letnje doba godine. Pored nje druga žena, nekakva već.
Obe srednjih godina, izgledom prosečne, sede na braniku plavog kamiona koji više nije u stanju da se pokrene, a više podseća na rekvizit koji, možda, ni vatrogasci ne bi koristili.- Ma, ne. Samo ne možemo da se nađemo.
Pokušavam ja da se izvučem, pomalo neubedljivo.
- Ali to nije ona prava.
Podižem pogled.
- A koja je prava?
- Ona je mnogo niža od tebe.
- One su meni sve niske.
Odgovaram, pokušavajući da delujem nezainteresovano.
- Ona je niska devojka i ima prirodno talasastu kosu...
Pri tome pokazujući rukom talase od glave ka ramenima.
- ..braon boje. Ne baš braon, onako malo crvenkaste.
Počinjem da gledam, onako, malo sa negodovanjem. Više ništa ne primećujem oko sebe. Jel ovo ili šta!?
- I mlađa je od tebe tri godine.
- Ma nemam ja veze sa time..
Verujem da se tada već mogla pročitati zaćuđenost sa mog lica.
- Ti si više vezan za majku, ne za oca. Sa ocem nemaš ništa što vas vezuje. Poštuješ ga kao oca, ali nemate ništa zajedničko. Više si vezan za majku.
Ustaju i odlaze, ostavljajući me onako, svog u zaćuđenog..
Iz tog nekog stanja trže me pisak poruke: "Dolazim kad.."
25. august 2006, BBF
My place, priguseno svetlo, zvuci Ray-a bacaju nas u prošlost ..
"Imam dve karte za SKC za četvrtak.", šapnula je.
Kasnije je nacrtala srce,
Mojom rukom na svojim grudima,
Dok smo se netremice gledali..
ja sam se pitao: "Šta je sad?"
Treba mi da idem negde daleko,
Daleko od očiju, od pogleda,
Negde gde je svet tako mali i jednostavan,
Nimalo uticajan.
Ne plačem, a suze naviru.
I gde su svi,
Ti lažljivi prijatelji?
I gde si ti?
Niko nije ni za koga,
Niti ima zračka čistoga.
Igrate i zabavljete se,
Hranite se mojim životom,
Pijete moju krv.
Ne!
Ne želim više da vas slušam,
Izađite iz mene,
Ostavite moj mir,
Moju slobodu..
Koliko još?
Koliko još mučenja?
Koliko iskušenja?
Crnih misli..?
Okanite se!
Okanite se, mene..