My place, priguseno svetlo, zvuci Ray-a bacaju nas u prošlost ..
"Imam dve karte za SKC za četvrtak.", šapnula je.
Kasnije je nacrtala srce,
Mojom rukom na svojim grudima,
Dok smo se netremice gledali..
ja sam se pitao: "Šta je sad?"
Treba mi da idem negde daleko,
Daleko od očiju, od pogleda,
Negde gde je svet tako mali i jednostavan,
Nimalo uticajan.
Ne plačem, a suze naviru.
I gde su svi,
Ti lažljivi prijatelji?
I gde si ti?
Niko nije ni za koga,
Niti ima zračka čistoga.
Igrate i zabavljete se,
Hranite se mojim životom,
Pijete moju krv.
Ne!
Ne želim više da vas slušam,
Izađite iz mene,
Ostavite moj mir,
Moju slobodu..
Koliko još?
Koliko još mučenja?
Koliko iskušenja?
Crnih misli..?
Okanite se!
Okanite se, mene..
možda ne znaš,
možda nemam hrabrosti da ti kažem,
ili se plašim to da pokažem,
ali tako mi nedostaješ..
i svakim ćeš trenutkom,
koji nam izmakne
sve više i više..
Gnuša mi se!
Slušam kako keva kupuje nov auto i o nekoj kredi za stan. Pa da što pre da počnem da zarađujem više para da joj pomognem.
A ko mene šta pita?
Kada je meni potrebna pomoć?
Onda sam neprijatelj i kockar.
Neprofitabilan.
Ništa nema od mene.
Propalica.
Kada zbog jebenog novca ne mogu da se pomerim sa mrtve tačke.
Ali ne mogu to oni da razumeju, jer ja sam to što jesam..
I tako će i da ostane..
I onda se ceo jebeni život dokazujemo nekome.
Za šta, pitam se ja.
Samo bih da odem odavde daleko, daleko..
Slušam mir i tišinu.
Cvrkut ptica.
Harmoniju.
Mir.
Ali i tamo bi verovatno bilo isto, jer..
ljudi smo ti mi..
nezasiti..
Dok budes spavala ja cu se usunjati u tvoje snove i podsecati te na najtoplije trenutke *
Mozda nekada i pogresim notu,
ali ne znaci da melodija nije prava..
Reči, samo obične reči,
Ja ih tebi dajem..
To je sve što imam,
Reči, samo obične reči..
tražiš reči..
kažeš da ti pišem..
o svojoj mašti, sreći, slabosti..
a meni se spava i ne mogu da dočekam
jutranje sunce, boja inspiracije da me probudi..
više ni ne tražim poljubac, ljubav, vezivanje..
već samo da sediš tu..
pored mene..
for fernando
14.12.2006
Poslednjih godina mi se život prevrće 'upside-down'. Događaji koji su se urezali u moj život.. ostaće uvek tu negde.. u mojoj glavi..
Duže vreme sam razmišljao da o tome, da počnem da pišem lični dnevnik ili blog, ali uvek poznate reci: "Danas ću. Sutra ću. Malo kasnije." itd
Dakle, i ja sam tu.. sa vama, da podelim nešto..
Šta sada?
Gde da kliknem?