Got to keep the loonies on the path..

Da li nekada, uhvatiš sebe kako uživaš u zvucima koraka koje drhtavo škripe svakim tragom stopala koje ostavljaš na oblaku pahuljica što viju sa neba naše misli ututkane u kristale..

Tada širiš ruke pogleda upitnog uprtog u nebesku tminu samo da bi shvatila da pogled ne dopire do punog meseca..

Ostaje samo tišina koje šapuću pahuljice i nebo prepuna belina..